PRILOG PROUČAVANJU SRPSKO-RUSKIH KULTURNIH VEZA: JOVAN CVIJIĆ I RUSKA INTELIGENCIJA POČETKOM 20. VEKA

Ima­ju­ći u vi­du sa­zna­nje da u isto­rij­skim izvo­ri­ma ra­zli­či­te provenijenci­je po­sto­je sve­do­čan­stva, ma­da po­ma­lo spo­ra­dič­na, o ve­za­ma istak­nu­tog srp­skog na­uč­ni­ka Jo­va­na Cvi­ji­ća s ru­skim na­uč­ni­ci­ma, umet­ni­ci­ma i slo­ve­no­fi­li­ma, ovim smo ra­dom na­sto­ja­li da uka­že­mo na po­tre­bu nji­ho­vog ce­lo­vi­ti­jeg pro­u­ča­va­nja. Isto­vre­me­no, po­u­zda­nost po­je­di­nih izvo­ra omo­gu­ći­la je da sa­gle­da­mo te­me ko­je se pri­tom otva­ra­ju, kao i da do­ne­se­mo pr­ve za­ključ­ke. U is­tra­ži­vač­kom smi­slu, kao jed­no od po­seb­no in­tri­gant­nih pi­ta­nja na­met­nu­lo se krat­ko­traj­no, ali ne i ne­va­žno, po­znan­stvo Jo­va­na Cvi­ji­ća i Mak­si­ma Gor­kog, po­go­to­vo s ob­zi­rom na sa­dr­ži­nu raz­go­vo­ra ko­ji su vo­di­li, a ko­ji se, iz­me­đu osta­log, ti­cao su­štin­skih nacional­nih ka­rak­te­ri­sti­ka Sr­ba i Ru­sa.